Da na­rod­na mu­zi­ka i da­lje ima pu­bli­ku me­đu svim ge­ne­ra­ci­ja­ma i da uspje­šno odo­li­je­va po­pu­lar­nim pro­duk­ci­ja­ma po­ka­zao je kon­cert Zo­ra­na Ka­le­zi­ća u rod­nom Da­ni­lov­gra­du. Ov­da­šnja sa­la Cen­tra za kul­tu­ru bi­la je pre­ma­la za sve ko­ji su že­lje­li da ču­ju Ka­le­zi­će­ve hi­to­ve i po­di­je­le sa nji­me is­ku­stva sa estra­de i dru­že­nja sa ve­li­ka­ni­ma na­rod­ne mu­zi­ke po­put To­me Zdrav­ko­vi­ća, Sil­va­ne Ar­me­nu­lić... A Ka­le­zić se to­kom dvo­i­po­sat­nog kon­cer­ta ni­je šte­dio. Pje­vao je svo­je i hi­to­ve le­gen­di na­rod­nog me­lo­sa, a ni­je za­bo­ra­vio da pu­bli­ku upo­zna sa ne­ka­da­šnjim Ti­to­gra­dom, pje­va­njem u ho­te­lu „Cr­na Go­ra“, od­la­sku u Be­o­grad, ži­vo­ta u ka­fa­ni, ali i u Ame­ri­ci. Pri­je dvi­je no­ći Ka­le­zić je otvo­rio du­šu i pje­vao pred svo­jim su­gra­đa­ni­ma i du­go­go­di­šnjim pri­ja­te­lji­ma. Ka­ko je i sam re­kao naj­te­že je pje­va­ti i do­ka­za­ti se me­đu svo­ji­ma.
- Či­ta­vog ži­vo­ta če­znuo sam za ovim do­ga­đa­jem i slo­bo­dom da mo­gu da ži­vim gdje ho­ću. I da­nas se sje­ćam svog na­stu­pa sa Sil­va­nom Ar­me­nu­lić u se­o­skom do­mu u La­zi­na­ma. Bio je to ve­li­ki do­ži­vljaj za me­ne i da­nas znam da je to bi­la ogrom­na pri­vi­le­gi­ja, što sam u svom se­lu pje­vao po­red ta­kve le­gen­de na­rod­ne mu­zi­ke. I dru­že­nje sa osta­li­ma, po­put To­me Zdrav­ko­vi­ća, bi­li su ve­li­ko is­ku­stvo za me­ne i zbog njih da­nas i je­sam ovo što sam. Dio to­ga na­dam se da ću ve­če­ras pre­ni­je­ti i na vas – re­kao je Ka­le­zić.
Su­de­ći po to­me ka­kva je at­mos­fe­ra bi­la pri­je dvi­je no­ći u Da­ni­lov­gra­du Zo­ran Ka­le­zić je po­stao dio ovo­ga gra­da, nje­go­ve po­ne­kad za­bo­ra­vlje­ne umjet­nič­ke i sjet­ne at­mos­fe­re. Vi­še pu­ta je is­ti­cao da je naj­te­ži is­pit po­lo­ži­ti pred svo­ji­ma i da je u svo­me mje­stu naj­te­že po­sta­ti ne­ko ko­ga svi po­štu­ju.
Uz „Noć­ne pti­ce“ i osta­le hi­to­ve ba­rem na tre­nu­tak u Da­ni­lov­gra­du su se na jed­nom mje­stu oku­pi­li bar­do­vi na­rod­ne mu­zi­ke. Po­seb­no mje­sto za­u­zeo je To­ma Zdrav­ko­vić, a Ka­le­zi­će­va pri­ča o pri­ja­telj­stvu sa ne­sreć­nim bo­e­mom i obo­ža­va­te­ljom že­na, ot­kri­la je do sa­da ne­ke ne­po­zna­te de­ta­lje o To­mi­nom ži­vo­tu. Dir­lji­vo je bi­lo pod­sje­ća­nje na To­mi­ne ri­je­či o pje­smi Alek­san­dra Le­sa Iva­no­vi­ća „Ka­ri Ša­ba­no­vi“, za ko­ju je Zdrav­ko­vić pri­pre­mio mu­zi­ku. Ka­le­zić je ot­pje­vao tu pje­smu, a pje­vao je i pje­sme Vi­ta Ni­ko­li­ća. Pri­jat­no ve­če u Da­ni­lov­gra­du Ka­le­zić je obo­ga­tio i ita­li­jan­skim kan­co­na­ma, ali i pje­sma­ma na en­gle­skom je­zi­ku. Sta­ri­ja pu­bli­ka po­seb­no je po­zdra­vi­la nje­go­vo pod­sje­ća­nje na na­ka­da­šnje Ti­to­grad­sko pro­lje­će i pje­va­nje u glav­nom gra­du. Ka­le­zi­ća je na kon­cer­tu pra­tio or­ke­star „Kvar­tet plus“ iz Pod­go­ri­ce, a kao gost na­stu­pio je i Sa­ša Ma­tić. I.M.